Ходочашће светињама Старе Србије и Косова и Метохије

У својству организатора нашег ходочашћа најстаријим светињама нашег народа, господин Петар Славковић из Поклоничке агенције Јеж је дочекао нашу групу у хотелу ”Belgrad city hotel” на Савском тргу, једном од најлепших тргова наше престонице. Првог дана ходочашћа обишли смо најзначајније светиње и институције града Београда, храм Светога Саве, капелу Свете петке и Цркву Ружицу на Калемегдану, Саборну цркву Светог архангела Михаила и зграду Патријаршије СПЦ.

Другога дана, после Свете Литургије у Вазнесењској цркви, кренули смо у обилазак задужбинарског комплекса краљевске династије Карађорђевић на Опленцу покрај Тополе. Путовање је настављено пут Краљева, где смо обишли Православни духовни центар ”Владика Николај Велимировић“ који се налази у парку Светог Саве код храма Свете Тројице у Краљеву. У приземљу конака смештена је добро опремљена књижара, док је на спрату, где су некада биле личне одаје владике Николаја, сада велики радни салон и капела посвећена светом владики Николају у којој се налази делић његових моштију. Затим смо обишли Царску лавру Манастир Жичу, задужбину првог краља Србије из династије Немањића, Стефана Немањића, кога прослављамо као Преподобног Симона монаха. Значај који Жича, као симбол оснивања српске државе, аутономије српске Цркве и националног идентитета има у историји српског народа, је немерљив. Преподобни отац Јустин је говорио да је : ” Света Жича – свети животворни и свеживотворни извор свих великих светиња Српских”. Пред крај другога дана ходочашћа смо стигли у Манастир Студеницу, задужбину великог жупана Стафана Немање, родоначелника династије Немањића, кога прослављамо као Светог Симеона Мироточивог.

Трећи дан ходочашћа смо започели Светом Литургијом у Манастиру Студеница. Након обиласка манастирског комплекса, наставили смо пут ка Старој Србији и Расу, где смо обишли најстарију цркву на простору Србије, Петрову цркву. Поред тога што је у њој било средиште Рашке епархије, у овој цркви су били крштени синови оснивача лозе Немањића, потоњи краљ Стефан, као и први српски Архиепископ Свети Сава. Затим смо посетили Манастир Ђурђеве ступове које је такође подигао Стефан Немања и који представља један од најстаријих манастира у некадашњем престоном подручју средњевековне Србије. По обиласку Манастира Сопоћани, задужбине краља Уроша Првог, чије се фреско сликарство сврстава у најлепше средњевековно сликарство и представља ремек- дело уметности тога доба, наставили смо пут ка Манастиру Црна Река где смо се поклонили моштима Светог Петра Коришког. Дошавши у Манастир Брњак, кога је по предању подигла Света Јелена Анжујска, жена краља Уроша Првог Немањића, ступили смо на територију свете косовске земље. У касним вечерњим сатима, недалеко од Приштине, стигли смо испред хотела “Константин”, где су нам домаћини приредили добродошлицу по традиционалном српском обичају – са погачом, сољу и домаћом ракијом.

Четврти дан ходочашћа смо започели Светом Литургијом у једном од наших најлепших манастира – Грачаници, задужбини краља Милутина из 14. века. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице. Грачаница се сматра за једно од најлепших остварења српске средњевековне архитектуре. Међу више стотина прелепих фресака, истичу се стојеће фигуре краља Милутина и његове младе супруге, краљице Симониде, док им анђели са лукова сносе на главе краљевске круне. На улазу у манастир сачекао нас је кустос који се веома потрудио да нам што више каже о историји али и главним карактеристикама архитектуре, грађевинског стила и о ликовним својствима фресака. Истакао је и да је УНЕСКО овај манастир прогласио за светску духовну баштину. Пуни утисака и духовно оснажени, кренули смо према Пећкој Патријаршији. Под овим јединственим сводом налазе се 4 цркве: црква Светих Апостола, црква Богородице Одигитрије Путеводитељнице, као и црква Светог Димитрија, које су са спољне стране све спојене заједничком припратом, а на јужној страни дозидана је мала црква светог Николаја са својом припратом. Под сводовима ових цркава налазе се богато украшени саркофази, гробови и кивоти српских архиепископа и патријараха, Срба светитеља, са њиховим чудотворним светим моштима. Пећка Патријаршија је од 13. века седиште српских архиепископа и патријараха. У цркви светих Апостола налази се велики мермерни трон у коме се вековима врши устоличавање патријараха, све до данашњег дана. Потом је било времена за посету манастирској продавници, али и за шетњу по прелепој порти, где се налазе између осталог и два огромна дрвета дуда за која се верује да их је засадио још Свети Сава. Наше ходочашће смо наставили ка Манастиру Високи Дечани где смо се поклонили Светим моштима Светог краља Стефана Дечанског и учествовали на Вечерњој служби и Канону Светом краљу Стефану. После окрепљења имали смо прилику да чујемо детаљна објашњења стручног водича о многим карактеристикама и посебностима дечанске Светиње. Ктитор манастира је краљ Стефан Дечански, а завршио га је његов син Душан. Фреске су већином у целини и оригинално сачуване. Манастир има чувену и богату ризницу, уписан је на листу светске културне баштине УНЕСКА. У наставку се наше ходочашће наставило пут царског града Призрена. Основао га је Цар Душан, а сматра се и градом музејем, јер се ту налази мноштво средњевековних светиња које непобитно доказују и сведоче о вековном животу Срба на овим просторима. Дошавши у Манастир Светих Архангела, задужбину цара Душана, дочекани смо с’ љубављу, уз вечеру и удобан смештај.

Петог дана ходочашћа, после Свете Литургије у Манастиру Светих Архангела, обишли смо најзначајније Светиње царскога града Призрена. У Цркви Богородице Љевишке, задужбини краља Милутина, помолили смо се Господу и Пресветој Богородици пред оригиналном фреском Богородице Љевишке, хранитељком Призрена, на којој се види да Господ Христос из котарице узима и дели хлеб народу. Затим смо обишли саборни храм Светог Ђорђа, као и Призренску Богословију Светих Кирила и Методија, која је најстарија православна школа на Балкану, основана давне 1871. године. Већ преко 150 година ова Богословија има најзначајнију улогу за верски и национални живот Срба на овим просторима. У мартовском погрому 2004. године, била је у целости спаљена, па су професори и ученици привремено били пребачени у Ниш, док Богословија поновно није реновирана и отпочела са радом. У поподневним сатима смо кренули пут Централне Србије и Београда, обишавши наш народ у Великој Хочи, где смо били дочекани на ручку.

Сви учесници путовања су осетили посебну радост због прилике да, по својим могућностима, помогну својим прилозима било лично или организовано. Посебно је поклонике ганула изузетна благодарност нашег народа на Косову и Метохији, који се веома радује када се покаже интересовање за њихов живот на овом светом тлу, радујући се поновним сусретима и увек показујући немерљиво гостољубље. Поклоници су били сложни у томе да су се сви нахранили најпре духовном храном и вратили оснажени и укрепљени, обогаћени новим искуствима и сазнањима, посебно молећи се саборно у косовским светињама.