Најстарије сведочанство о постојању Срба на просторима романске Швајцарске датира са половине 18. века. Надгробни споменици из тог периода у Вевеју сведоче да су наши угледни Срби сахрањени на овом подручју. Помиње се чак и један калуђер који је почетком 19. века студирао у Швајцарској и за време свог боравка држао веронауку у Ивердону. На подручју Женеве, најстарије сведочанство о присуству нашег народа представља писана реч, односно први часопис који је излазио у Женеви 1864. године, двојезично, на српском и на француском језику. Иако је овај часопис излазио само неколико година (једном недељно), ипак на основу тога можемо закључити да је постојала каква-таква заједница наших сународника на подручју Женеве и околине. Почетком 20. века у Женеви борави и будући краљ Србије Петар Карађорђевић а након њега и његов син Александар о чему постоје бројна писана сведочанства. Најлепша успомена њиховог боравка у Женеви се огледа у капели Карађорђевића коју је краљевска породица подигла на женевском гробљу Сен Жорж. У току Првог светског рата бројни Срби се налазе на лечењу и опоравку на просторима Женеве и суседне Француске који такође издају разне часописе и оснивају удружења за помоћ студентима, војницима итд.

Следећи значајнији талас наших људи ће уследити тек након Другог светског рата када опет можемо приметити оснивање нових удружења, часописа и књига у Женеви, које окупљају Србе на овим просторима. Након овог таласа педестих година, иако су Срби и даље наставили да се насељавају на овом простору, тек почетком 90-тих година односно почетком ратова на просторима бивше Југославије бележимо значајније присуство Срба на овим просторима. За све ово време Срби су се духовно окупљали око Руске Заграничне Цркве која се налази у старом граду у Женеви. Због чега ти наши Срби за све ово време нису никада основали своју парохију а самим тим и своју српску Цркву остаје енигма. За све то време није остала такорећи никаква заоставштина ни у виду неке просторије намењене окупљању наших људи.

Тек од новембра 2008. године, благословом тадашњег Епископа Константина за средњу Европу (у чијем се саставу налазила и Швајцарска), почињу повремена богослужења у Женеви од стране пароха у Лозани о. Богољуба Поповића. Након кратког времена проналази се напуштени протестантски храм у насељу Шанси надомак Женеве где почињу повремена окупљања (једном месечно) све до оснивања засебне Црквене општине и парохије у Женеви.

Црквена oпштина и парохија Светог Апостола Андреја Првозваног у Женеви основана је 10. октобра 2015. године благословом Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја. Након Литургије коју је у присуству Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја служио нови парох женевски о. Александар Ресимић, одржана је оснивачка скупштина на којој је основана нова црквена општина и парохија и извршен избор чланова Управног одбора.

Имајући у виду администативни значај града Женева у коме се налазе бројне важне међународне институције, Епархија аустријско-швајцарска основала је црквену општину и парохију у овом граду.

Изборном Скупштином преседавао је Епископ Андреј, који је верницима и новој управи пожелео успех, истичући историјски значај који ово сабрање има за читаву Цркву. Након Скупштине приређена је трпеза љубави и послужење за све присутне где су верници могли да се упознају са својим новим парохом.

Црквени одбор новоосноване парохије у Женеви је одлучио да за свог заштитника узме Св. Апостола Андреја Првозваног који се прославља 13. децембра по новом календару. Тога дана се прославља и државни празник кантона Женеве.